SURA LXX
“EL-ME’ARIX” (“Stepeni”)
Mekka - 44 ajeti
Vo imeto na Allah, Milostiviot Somilosen!
1. Nekoj, pra{uvaj}i, pra{a za kaznata {to }e se slu~i.
2. Za nevernicite kaznata nikoj ne }e ja spre~i,
3. od Allah, Sopstvenikot na stepenite,
4. preku koi se ka~uvaat melekite i Xibril do Nego, za eden den koj iznesuva pedeset iljadi godini;
5. pa, strpi se, so strplivost dostojna,
6. tie mislat deka e daleku, navistina,
7. a Nie, pak, mislime deka e blisku
8. Denot vo koj neboto }e bide kako ruda rastopena,
9. a brdata kako volna;
1o. i prijatelot ne }e pra{uva za prijatel
11. i pokraj toa {to }e se gledaat edenvodrug. Silnikot }e posaka na Denot toj da ja otkupi kaznata so sinovite svoi,
12. i so `enata svoja, i so bratot svoj,
13. i so semejstvoto svoe {to go {tite{e,
14. i so se na zemjava, ete, samo potoa da se spasi.
15. Nikoga{! ]e bide vo ognot Laza, navistina!
16. }e gi kine zglobovite,
17. povikuvaj}i go onoj koj se oddale~i i koj gi svrti ple}ite...
18. samo zbira{e i, ete, skriva{e!
19. ^ovekot, navistina, e sozdaden talma}ar!
20. Koga zlo }e mu se slu~i, o~ajuva
21. a koga, pak, dobro }e mu se slu~i, odbiva!
22. A ne i onie koi namaz klawaat,
23. koi postojano vnimavaat na namazot svoj,
24. i onie vo ~ij imot ima pravo poznato
25. za onoj {to pita i onoj {to ne pita,
26. i onie koi veruvaat vo Denot veten,
27. i onie koi stravuvaat od kaznata na Gospodarot svoj!
28. Od kaznata na Gospodarot svoj nikoj ne e siguren, navistina!
29. i onie koi gi ~uvaat sramnite mesta svoi,
30. osven so `enite svoi, ili so onie koi gi poseduvaat - so niv, navistina, ne }e bidat ukoreni!
31. a onie, pak, koi posakuvaat drugi, osven niv, se gre{nici!
32. I onie koi go ~uvaat amanetot i koi se pridr`uvaat kon dogovorot svoj,
33. i onie koi stojat pri svedo~ewata svoi,