SURA XCII
“EL-LEJL” (“No}”)
Mekka - 21 ajeti
Vo imeto na Allah, Milostiviot Somilosen!
1. Se kolnam vo no}ta koga taa }e opfati,
2. i vo denot koga }e se razdeni,
3. i vo Onoj koj sozdava ma{ko i `ensko
4. nastojuvaweto va{e, navistina, e razli~no!
5. Pa, {to se odnesuva do onoj koj deli i koj e bogobojazliv,
6. i koj najubavoto go smeta za vistinsko,
7. nemu, toga{, Nie najlesnoto }e mu go olesnime,
8. a {to se odnesuva, pak, do onoj koj e {kr`av i koj kon obilnost te`nee,
9. i koj najubavoto go smeta za la`no,
10. nemu, toga{, Nie najte{koto }e mu go ote`nime.
11. I nemu imotot, koga }e se frli naglava~ke, ne }e mu koristi.
12. Upatuvaweto po Patokazot e - Na{e!
13. I Ahiret i ovoj svet se - Na{i!
14. Pa, jas ve opomenuvam za ognot {to plamti!
15. koj }e go pr`i samo rasipaniot,
16. koj la`e{e i koj ple}ite gi vrte{e.
17. Najbogobojazliviot od nego daleku }e bide,
18. koj go dava imotot svoj da se o~isti,
19. bez da o~ekuva od nekogo so blagodat da mu vozvrati,
20. osven zaradi toa {to go posakuva Liceto na Gospodarot svoj, Vozvi{en, -
21. }e bide zadovolen, sekako!