39. I koga Nie ti isprativme nekolku xinovi koi go prislu{kuvaa Kur anot - a bidej}i bea prisutni - rekoa: “Mol~ete!” I bidej}i zavr{i ka`uvaweto negovo se vratija kaj narodot svoj kako opomenuva~i!
30. Rekoa: “O narode na{, nie navistina slu{navme Kniga koja e objavena po Musa kako Potvrda za ona {to e ve}e me|u niv, {to upatuva kon vistinata i kon patot vistinski.”
31. O narode na{, oyvete mu se na povikuva~ot Allahov i veruvajte mu, za{to On }e vi prosti od grevovite va{i i }e ve izvle~e od kaznata bolna.
32. A onoj koj ne }e se oyvie na povikuva~ot Allahov ne }e mo`e da se skrie na zemjata i }e nema, osven Nego, prijateli. Onakvite se vo zabluda o~igledna!
33. Ne gledaat li deka Allah, navistina, gi sozdade nebesata i Zemjata, koj ne se zamori so sozdavaweto nivno, deka e Kadar da gi o`ivi mrtvite. Sekako! On,navistina, e Kadar za se!
34. A Denot vo koj nevernicite }e bidat izlo`eni na ognot - “ Neli e ova vistina?” ]e re~at: “Pa, vkusete ja kaznata zatoa {to ne veruvavte.”
35. Pa, strpi se onaka kako {to se strpija onie me|u pejgamberite, so dadenata im odlu~nost. I ne baraj pobrzo da im dojde kaznata! Nim }e im se pri~ini, na Denot koga }e go vidat vetenoto im, deka ostanaa samo eden ~as od denot - ova e samo izvestuvawe - pa, }e bide uni{ten samo narodot rasipni~ki!