26. Koj, pokraj Allah, drug bog prifa}a{e, - ta, frli go vo kaznata `estoka!”
27. Drugarot negov }e re~e: “Gospodare na{, ne e moe da go prisiluvam, no toj, sekako, be{e skr{nat vo zabluda dale~na.”
28. Allah }e re~e: “Ne raspravajte se pri Mene. Jas ve opomenav, sekako, u{te od porano,
29. kaj Mene zborot ne se menuva i Jas ne sum nepraveden kon robovite.”
30. Den vo koj }e mu re~eme na Xehennemot: “Se napolni li?” - a toj }e re~e: “Ima li u{te?”
31. I }e se pribli`i Xennetot za bogobojazlivite, sosem, blisku.
32. “Ova e, tokmu, ona {to vi se vetuva{e: za sekoj pokajnik i za{titnik,
33. koj se pla{i od Milostiviot i vo tajnost, i koj }e dojde so srce oddadeno.
34. Vlezete vo nego so selam! Ete, ova e Denot na ve~nosta!”
35. Vo nego za niv }e ima se {to }e posakaat. A kaj Nas ima i pove}e od toa!
36. I kolku pokolenija Nie pred niv uni{tivme, koi bea posilni od niv, i koi talkaa po zemjite! Ima li kade da se skrijat?
37. Vo toa, navistina, ima opomena za onoj koj ima srce, ili koj slu{a ili koj e prisuten!
38. Nie gi sozdadovme, sekako, i nebesata i Zemjata i ona {to e me|u niv za {est dena bez da ne obzede zamor!
39. Pa, strpi se za ona {to go zboruvaat i slavi Go, zablagodaruvaj}i se, Gospodarot tvoj i pred izgrejsonce i pred zajdisonce.
40. I vo no}ta veli~aj Go, po pa|aweto na sexde!
41. I slu{ni, Denot vo koj vika~ot }e vika od mesto bli`no;
42. Den vo koj }e go slu{aat stra{niot glas, vistinski! Ete, toa e Denot na pro`ivuvaweto!
43. Nie, navistina, o`ivuvame i Nie, navistina, usmrtuvame! Svratili{teto e - kon Nas!
44. Den vo koj zemjata }e ispuka i onie }e izlezat, brzaj}i. Ete, toa zbirawe za Nas e lesno.
45. Nie najdobro go znaeme ona {to go zboruvaat. Ne e tvoe da gi prisiluva{. Pa, priseti go so Kur anot onoj {to stravuva od vetuvaweto Moe!