Кур'ан-и Керим со Превод на Македонски | 19.МЕРЈЕМ | 3
(1-5)

     45. O babo, jas, navistina, se pla{am da ne te pogodi kaznata od Milostiviot, pa da stane{ za{titnik na [ejtanot.”

     46.   Babo mu re~e: “O Ibrahim, posakuva{ li da gi zanemari{ bo`estvata moi? Ako ne pristane{ }e te kamenuvam, sigurno! Oddale~i se od mene za dolgo vreme!”

     47.   Ibrahim re~e: “Neka e selam so tebe. ]e pobaram pro{ka za tebe od Gospodarot moj. On postojano e dobar kon mene, navistina!

     48.   Ve ostavam vas i onie koi gi povikuvate, osven Allah. Go povikuvam Gospodarot moj. Jas, mo`ebi, so molbata kon Gospodarot moj nema da bidam nesre}en.”

     49.   I bidej}i se oddale~i od niv i od ona {to go obo`avaa, osven Allah, Nie mu gi podarivme sinovite Ishak i Jakub. I dvajcata Nie odredivme da bidat pejgamberi!

     50.   I nim, na dvajcata Nie im podarivme od milosta Na{a i odredivme za niv dvajcata vozvi{en jazik na iskrenosta.

     51.   I spomeni go Musa vo Knigata. On, navistina, be{e ~ist; pratenik i pejgamber.

     52.   I Nie go povikavme od pravecot na Tur, od desnata strana, i go pribli`ivme za da slu{ne.

     53.   I Nie mu go podarivme Haruna od milosta Na{a, bratot negov, za pejgamber.

     54.   I spomeni go Ismaila vo Knigata. On, navistina, be{e iskren vo vetuvaweto; pratenik i pejgamber.

     55.   Mu nareduva{e na semejstvoto i namaz i zekat; Gospodarot negov so nego be{e zadovolen.

     56.   I spomeni go Idrisa vo Knigata. On be{e iskren pejgamber, navistina!

     57.   I Nie go izvi{ivme na visoko mesto!

     58.   Ete, toa se onie pejgamberi od potomcite Ademovi, vrz koi se razlea blagodatot Allahov; i od onie {to gi nosevme so Nuh, i od potomstvoto Ibrahimovo i Izrailovo, i od onie {to gi upativme i {to gi odlikuvavme... I koga im se ka`uvaat ajetite na Milostiviot, pa|aat na sexde, pla~ej}i!

     59.   Po niv dojdoa pokolenija koi go ostavaa namazot i koi gi sledea strastite... pa, onie }e se sretnat so zloto:

     60.   osven onie koi se pokajaa i koi rabotea dobro. Ovie }e vlezat vo Xennetot i vo ni{to ne }e im se na{teti,

     61.   vo bav~ite edenski koi Milostiviot im gi veti na roboviteSvoi, koi veruvaa vo nevidlivoto. Vetuvaweto Negovo, navistina, }e se ostvari:

     62.   vo niv nema da slu{aat prazni zborovi, tuku }e slu{aat samo Selam a ‘rsk }e ima za niv i nautro i nave~er.

     63.   Ete, toa e Xennetot koj }e go nasledi od robovite Na{i onoj koj e bogobojazliv.

     64.   “Vo nego vleguvame samo so naredbata od Gospodarot tvoj. Negovo e sе ona {to e pred nas i ona {to e zad nas, i ona {to e me|u niv. Gospodarot tvoj ne e zaboravenik!

нема глас