19. Pa se nasmevna so zborovite negovi, glasno, velej}i: “Gospodare moj, probudi ja `elbata moja za da bidam blagodaren na blagodatot Tvoj so koj me blagoslovi, mene i roditelite moi, i da rabotam dobri dela so koi }e bide{ Ti zadovolen. I so milosta Tvoja vovedi me me|u robovite Tvoi dobri.
20. I toj otide da izvr{i smotra vrz pticite, i re~e: “[to e so pupavecot? Ne go gledam ili e, pak, me|u izgubenite.
21. Pa, ne mi ni donese jasen dokaz; }e go kaznam so kazna `estoka ili, pak, sigurno }e go zakolam.”
22. I ne ostana dolgo vreme. Re~e: “Go znam ona {to ti ne go znae{; ti doa|a{ od Sabe so vest sigurna.
23. Tamo vidov edna `ena koja vladee so niv i & e dadeno od s# po ne{to, i ima prestol golem.
24. Ja vidov nea i narodot nejzin kako pa|aat na sexde na Sonceto, a ne na Allah; i [ejtanot im gi razubavuva delata nivni i ete, taka, gi odvra}a od patot i - neupatenite se!”
25. Ne pa|aat li na sexde na Allah koj go vadi ona {to e skrieno na nebesata i na Zemjata, i koj go znae i ona {to go kriete i ona {to go obelodenuvate.
26. Allah! Nema drug bog osven Nego! Gospodar na Ar{ot golem!
27. Sulejman re~e: “]e vidime dali vistina zboruva{ ili la`e{.
28. Odi so ova pismo moe; pa, frli go i oddale~i se od niv i pogledni {to }e odgovorat!”
29. Taa re~e: “O golemci, frleno mi e edno pismo blagorodno, navistina!”
30. Toa, sekako, e od Sulejman: “Vo imeto na Allah, Milostiviot Somilosen!
31. Ne pravete se pogolemi od mene i dojdete mi poslu{ni!”
32. Taa re~e: “O golemci, odgovorete mi za ovaa naredba do mene; ne mo`am da re{am sе dodeka ne ste prisutni!”
33. Rekoa: “I jaki sme i silni sme, no ti nareduva{. Pogledni, toga{, {to }e naredi{!”
34. Re~e: “Da, koga vladarite }e vlezat vo eden grad }e napravat mete`, i mo}nite `iteli negovi }e gi pot~inat. Tie, ete, taka pravat!
35. ]e im ispratam, sekako, eden podarok i }e vidam so {to se vra}aat ispratenite.”
36. I bidej}i pratenikot dojde kaj Sulejman, ovoj re~e: “Da me potkupite li so bogatstvo? Pa, ona {to mi go dade Allah e podobro od ona {to vam vi go dade. No, vie se raduvate na podarokot va{.
37. Vrati se kaj niv! Pa, }e im dojdeme, toga{, so vojska na koja ne }e mo`at da & se spravat i od Sabe, sigurno, }e gi isterame pot~ineti i navednati.”
38. Sulejman re~e: “O golemci, koj me|u vas }e mi dojde so prestolot nejzin pred da mi dojdat pot~ineti?”
39. Eden ifrit od xinovite, re~e: “Jas }e ti go donesam pred da se ispravi{ od mestoto tvoe. Jas sum za toa, navistina, silen i doverliv!”
40. A onoj kaj nego {to be{e se steknal so znaewe od Knigata, re~e: “Jas }e ti go donesam pred da trepne{ so okoto.” I bidej}i go vide kako e uporen, re~e: “Ova e edna od dobrinite na Gospodarot moj za da me isproba: }e bidam li blagodaren ili nema da bidam blagodaren. A onoj koj e blagodaren, za sebesi e blagodaren, a onoj koj ne e blagodaren... pa, Gospodarot tvoj, navistina, e Bogat i Blagoroden!