Türkçe
English
العربية
Pyccĸий
français
Deutsch
Español
italiano
中文
日本語
Қазақ
Кыргыз
o'zbek
azərbaycan
Türkmence
15. Vozvi{uva~ na skalite, Sopstvenik na Ar{ot, koj go ispra}a Duhot so naredbata Svoja, onoj kogo saka od robovite Svoi za da opomene za denot na Sredbata.
16. Denot vo koj }e se sporeduvaat, koga na Allah ni{to od niv ne }e Mu bide skrieno. I ~ija }e bide vlasta na Denot toj? - Allahova }e bide, Edinstveniot i Silniot!
17. Den vo koj sekoj }e bide nagraden spored ona {to si go spe~alil. Ne }e ima nepravda na Denot toj. Allah, navistina, e Brz Presmetuva~!
18. I opomeni gi za denot {to e blisku: koga srcata vo grlata }e zastanat, zagu{eni. Za zulum}arite nema poddr`nik ili posrednik koj }e bide poslu{en.
19. On go znae skri{niot pogled na o~ite i ona {to go krijat gradite.
20. Allah ispravno re{ava. Onie koi se povikuvaat na drugi bogovi osven Nego... pa, ovie vo ni{to ne mo`at da presudat. Allah, navistina, e Slu{a~ i Gleda~!
21. Ne patuvaat li po zemjata pa da vidat kakva be{e kaznata za onie pred niv? Tie bea i posilni i ostavija pogolemi tragi na zemjata. Pa Allah, zaradi grevovite nivni, gi kazni. I za niv nema{e poddr`nik od Allah.
22. Ete, toa taka be{e zaradi toa {to, navistina, im doa|aa pejgamberi so jasnotii, pa ne veruvaa, i Allah gi kazni. On, navistina, e Mo}en i Silen Kaznuva~!
23. I Nie Musa, sekako, go isprativme so znamenijata Na{i i so dokazot jasen,
24. do faraonot, do Haman i do Karun... koi rekoa: “Vol{ebnik i la{ko!”
25. I bidej}i im dojde so vistina od Nas, rekoa: “Ubijte gi ma{kite deca na onie koi veruvaat vo nego, a ostavete gi vo `ivot `enskite deca nivni.” No, spletkata na nevernicite vodi samo vo zabluda!
26. I faraonot re~e: “Ostavete me da go ubijam Musa, pa toj neka go povika Gospodarot svoj: se pla{am, navistina, da ne ja izmeni verata va{a ili da ne posee bezredie po zemjata.”
27. I musa re~e: “Jas baram, i od Gospodarot moj i od Gospodarot va{ za{tita, i protiv sum gordeliviot koj ne veruva vo Denot na presmetkata.”
28. Eden ~ovek vernik od semejstvoto faraonovo, koj go krie{e veruvaweto negovo, re~e: “]e go ubiete li ~ovekot koj tvrdi: ‘Allah e - Gospodarot moj. ‘ Toj, sekako, vi dojde so jasnotii od Gospodarot va{. A ako la`e, la`eweto }e bide protiv nego. A ako, pak, vistina zboruva, }e vi se slu~i ona so {to vi se zakanuva.” Allah, navistina, ne go upatuva preteruva~ot i la{koto!
29. O narode moj, denes e vlasta va{a: vie ste na ~elo na zemjava. Pa, koj }e ni pomogne od nevoljata Allahova ako ovaa ne
pogodi? Faraonot re~e: “Jas go gledam pri vas samo ona {to go gledam. I samo po patot i pokazot }e ve upatam!”
30. A onoj {to veruva{e, re~e: “O narode moj, jas, navistina, se pla{am za vas, od ne{to sli~no na denot na onie koi se razedinija,