16. Musa re~e: “Gospodare moj, napraviv zulum, navistina, za sebesi... pa, prosti mi!” I On mu prosti. On, navistina, e Prostuva~ i Somilosen!
17. I re~e: “Gospodare moj, bidej}i me opsipa so blagodati, nikoga{ nema da bidam zad silnicite!”
18. I toj, toga{, se najde vo gradot, pla{ej}i se i o~ekuvaj}i ne{to; i ete go onoj koj v~eradenta bara{e pomo{ od nego, dovikuvaj}i go. Musa mu re~e: “Ti si, navistina, vo zabluda jasna!”
19. I bidej}i posaka da go zgrabi onoj {to im be{e i na dvajcata neprijatel, re~e: “O Musa, posakuva{ li da me ubie{ kako onoj {to go ubi v~era? Posakuva{, znam, da bide{ silnik na zemjava a ne posakuva{ da bide{ me|u onie koi red postavuvaat.”
20. I pristigna eden ~ovek od pregradieto, brzaj}i i re~e: “O Musa, glave{inite, navistina, se dogovaraat da te ubijat. Ti sovetuvam, toga{, da se iseli{.”
21. I Musa go napu{ti gradot ispla{en, o~ekuvaj}i da mu se slu~i ne{to. - Re~e: “Gospodaru moj, izbavi me od narodot zulum}arski!”
22. I bidej}i se upati vo presret na Medjen, re~e: “Gospodarot moj, mo`ebi, }e me upati po patot vistinski.”
23. I bidej}i stigna do vodata na Medjen, tuka najde edna dru`ina na lu|e koi go napojuvaa dobitokot i vide dve devojki nastrana koi gi dr`ea `ivotnite svoi. I re~e: “Kakva te{kotija imate vie dvete?” Rekoa: “Nema da go napoime dobitokot dodeka ne odat ov~arite. A babo ni e star ~ovek.”
24. I toga{ go napoi dobitokot svoj a potoa se skri vo senka i re~e: “Gospodare moj, jas sum, navistina, siromav za kakvo bilo dobro da mi dade{!”
25. I toga{ ednata od niv mu se pribli`i i, sramej}i se, re~e: “Te vika babo za da te nagradi, bidej}i go napoi dobitokot na{. I koga dojde kaj nego i koga mu gi ka`a ka`uvawata, re~e: “Ne pla{i se, se spasi od narodot zulum}arski!”
26. Ednata od niv re~e: “O babo, iznajmi go . Najdobro e, navistina, da iznajmi{ jak i doverliv!”
27. Toj re~e: “Sakam da te ven~am so ednata od dvete }erki moi. Treba da raboti{ kaj mene osum godini, pa ako, gi napolni{ deset, a toa od tebe zavisi, a ne saka{ da te prisilam na toa, }e vidi{ deka sum, in{allah, me|u dobrite.”
28. Musa re~e: “Ete, toa e me|u mene i me|u vas. I koj bilo rok da go ispolnam, ni{to nema da napravam protiv mene. A za ova {to go zboruvame Allah e Zakrilnik.”
29. I bidej}i Musa se slo`i za rokot, trgna so semejstvoto svoe, zdogleda ogan na ednata strana od brdoto Tur, i mu re~e na semejstvoto svoe: “Zastanete, zdogledav ogan; mo`ebi }e vi dojdam od nego so vest nekakva ili so za`areno drvo za da se stoplite.”
30. I bidej}i se pribli`i do ognot, nekoj go povika od desnata strana na dolinata, od krajot blagosloven, od steblo: “O Musa, Jas sum, navistina, Allah, Gospodarot na svetovite!”