66. Na Denot toj, vestite za niv ne }e se slu{aat; nitu }e postavuvaat pra{awa edninadrugi.
67. Pa, onoj koj se kae, koj veruva, koj raboti dobro... mo`ebi }e bide me|u spasenite.
68. I Gospodarot tvoj sozdava {to saka i izbira {to saka. Onie nemaat izbor. Slaven e Allah i Vozvi{en, nad ona {to Mu go zdru`uvaat.
69. Gospodarot tvoj go znae i ona {to go krijat gradite nivni i ona {to go obelodenuvaat.
70. On e Allah! Nema drug bog osven Nego. Blagodarnosta e - samo Negova! I na ovoj svet i na Ahiret. Presudata, isto taka, e - samo Negova. I Nemu }e Mu se vratite!
71. Ka`i: “Ka`ete mi - ako Allah re{i no}ta da potrae do Denot suden - koj drug bog osven Allah }e vi dade svetlina. Ne slu{ate li?”
72. Ka`i: “Ne gledate li deka - ako Allah re{i denot da potrae do Denot suden - koj drug bog osven Allah }e vi ovozmo`i da se odmorite vo no}ta? Ne gledate li?”
73. I od milosta Svoja! On vi gi opredeli i denot i no}ta za da se smirete vo niv, i za da ja posakuvate dobrinata Negova, i za da bidete blagodarni.
74. I Denot vo koj On }e gi povika... Potoa }e im re~e: “Kade se zdru`enicite Moi koi vie gi zamisluvavte?”
75. I od sekoj narod Nie }e izvadime po eden svedok, pa }e im re~eme: “Donesete gi dokazite va{i!” ]e uznaat deka vistinata e - Allahova, i daleku od niv }e se oddale~at onie {to gi izmisluvaa.
76. Karun, navistina, be{e od narodot na Musa, a potoa, vedna{, im napravi nasilstvo. I Nie mu dadovme riznici na bogatstvo ~ii klu~evi ne mo`e da gi podigne ni cvrsta dru`ina na lu|e. I koga mu re~e narodot negov: “Ne duj se. Allah, navistina, ne gi qubi onie koi se dujat!”
77. I posakuvaj go ona {to Allah }e ti go dade vo Ku}ata ahiretska. No, ne zaboravaj go i udelot tvoj i na ovoj svet. I bidi dobar kako {to Allah e dobar kon tebe. I ne posakuvaj bezredie na zemjava! Allah, navistina, ne gi qubi bezrednicite!
78. Karun re~e: “ Da, dadeniot mi imot go steknav so moe znaewe.” - Ne znae{e li deka Allah, navistina, uni{ti pred nego pokolenija mnogu, koi bea pojaki od nego, i koi zbiraa i pove}e. A silnicite ne }e bidat ni pra{uvani za grevovite svoi.
79. I izleze toj me|u narodot svoj, so siot ukras svoj. Onie, koi go posakuvaa `ivotot na ovoj svet, rekoa: “E, koga bi imale ne{to sli~no na ona {to mu e dadeno na Karun! On, navistina, ima sre}a golema!”
80. Onie so dadenoto im znaewe, zboruvaa: “Te{ko vam! Nagradata Allahova e podobra, sekako, za onoj koj veruva i koj raboti dobro.” - ]e ja postignat samo trpelivite!
81. I Nie, toga{, gi zgme~ivme nego i ku}ata negova v zemja. Nikakva dru`ina, osven Allah, ne mo`e{e da mu pomogne, i nema{e nikoj koj }e go poddr`i.