Кур'ан-и Керим со Превод на Македонски | 37. Ес-САФАТ | 3
(1-5)

     73. ta, pogledni kakva be{e kaznata za opomenatite,

     74.   a ne i onie, Allahovite robovi ~isti.

     75.   I Nuh, sekako, Ne povika i, kako ubavo mu se oyvavme!

     76.   I Nie go izbavivme nego i semejstvoto negovo od makata golema,

     77.   i Nie re{ivme potomstvoto negovo da mu prodol`i da `ivee,

     78.   a spomenot za nego Nie go zadr`avme me|u pokolenijata po nego.

     79.   Neka e Selam na Nuh me|u svetovite!

     80.   Ete, taka Nie, navistina, gi nagraduvame dobro~initelite.

     81.   Toj, sekako, be{e me|u robovite Na{i, vernici,

     82.   a drugite, potoa, Nie gi potopivme.

     83.   A od strankata negova, sekako, be{e i Ibrahim,

     84.   koga mu dojde na Gospodarot so srce ~isto,

     85.   koga mu re~e na babo mu i na narodot negov: “[to obo`avate?

     86.   La`ni bogovi li, pokraj Allah, posakuvate?

     87.   Pa, kakvo e va{eto mislewe za Gospodarot na svetovite?”

     88.   Pa, frli eden pogled kon yvezdite,

     89.   i re~e: “Jas }e se razbolam, navistina!”

     90.   I gi svrtea ple}ite, oddale~uvaj}i se.

     91.   I toj nezabele`livo im prijde na bo`estvata nivni, i re~e: “Ne jadete li?

     92.   [to vi e ... pa, ne zboruvate?”

     93.   I neprimetno im prijde, mavaj}i gi so desnata raka,

     94.   i lu|eto vedna{ pobrzaa kon nego.

     95.   Ibrahim re~e: “Gi obo`avate li onie koi gi delkate?

     96.   A Allah ve sozdade i vas i ona {to go pravite!”

     97.   Rekoa: “Napravete mu naprava i frlete go vo ognot “

     98.   I ete, posakaa da go kaznat, no Nie niv gi potcenivme.

     99.   I toj re~e: “Jas sum tamu kade {to mi naredi Gospodarot moj; On }e me upati!

   100.   Gospodare moj, podari mi dete koe }e bide me|u lu|eto dobri!”

   101.   I ete, Nie go zaraduvavme so milo dete.

   102.   I bidej}i poraste, trudej}i se okolu nego, Ibrahim re~e: “O sinko, sonuvav, navistina, deka te kolam, pa vidi i razmisli! Re~e: “O babo, napravi go ona {to ti se nareduva. ]e vidi{, in{allah, deka }e se strpam.”

   103.   I bidej}i dvajcata bea poslu{ni, i koga go legna so liceto kon zemja,

   104.   Nie povikavme: “O Ibrahim” -

   105.   da, go ispolni sonot. Ete, taka Nie, navistina, gi nagraduvame dobro~initelite!

   106.   Ova, navistina, e isku{enie vistinsko.

   107.   I Nie go zamenivme so eden golem brav.

   108.   A spomenot za nego Nie go zadr`avme me|u pokolenijata po nego.

   109.   Selam vrz Ibrahim!

   110.   Ete, taka Nie, navistina, gi nagraduvame dobro~initelite!

   111.   On, navistina, be{e me|u robovite vernici Na{i!

   112.   I Nie go zaraduvavme so Ishak, pejgamber me|u dobrite.

нема глас