Кур'ан-и Керим со Превод на Македонски | 11.ХУД | 3
(1-8)

     28. Nuh re~e: “Gledate li, o narode moj, kako se potpiram vrz jasnotijata od Gospodarot moj, i On mi dade od milosta Svoja, a ete, vie ostanavte slepi za toa. Zarem da ve prinudime za nea koga vie, tokmu, ja prezirate.

     29.   Za ova jas, narode moj, ne baram imot; nagradata moja e samo kaj Allah, i jas ne }e gi isteram onie koi veruvaat za{to onie }e se sretnat so Gospodarot svoj. No, jas ve gledam deka ste narod koj ne znae.

     30.   Narode moj, koj }e me za{titi od Allah dokolku gi isteram? Nema li da se prisetite?

     31.   Jas ne vi velam deka pri mene se riznicite na Allah, i ne ja znam Tajnata, i ne velam deka sum,ete, melek. I ne velam, isto taka, deka na onie koi gi preziraat o~ite va{i deka Allah ne }e im dade dobro. Allah go znae ona {to e vo du{ite va{i... toga{ jas bi bil, navistina, me|u zulum}arite.”

     32.   Rekoa: “O Nuh, ti ve}e, navistina, rasprava{e so nas, pa ja razgore raspravata na{a. Pa, napravi da ni dojde, dokolku si me|u iskrenite, ona {to ni go veti!”

     33.   Re~e: “Da, toa }e vi dojde, dokolku Allah posaka, a vie }e bidete nemo}ni.

     34.   Nitu pak }e vi koristi sovetot moj - ako Allah posaka da ve zavede - dokolku posakam da ve posovetuvam. On e Gospodar va{ i Nemu }e mu se vratite!”

     35.   Ili zboruvaat: “Toj go izmisluva.” Ka`i: “Ako go izmisluvam toga{ grevot e moj a jas sum daleku od gre{ewata va{i.”

     36.   I na Nuh, sekako, mu be{e objaveno ova: “Nikoj od narodot tvoj ne }e veruva, osven onie koi ve}e veruvaa. Pa, ne gri`i se za ona {to go rabotea.

     37.   I pravi go brodot pred o~ite Na{i i spored vdahnovenieto Na{e. I ne obra}aj Mi se za onie koi zulum napravija. Da, onie se potopeni!”

     38.   I toj go prave{e brodot, i sekojpat koga }e pominea kraj nego golemcite me|u narodot negov mu se ismevaa. Re~e: “Ako ni se ismevate i nie vam }e vi se ismevame, tokmu, onaka kako {to se ismevate.

     39.   Pa, }e uznaete komu }e mu dojde kaznata i kogo }e go snajde kazna postojana."

     40.   Potoa, koga naredbata Na{a stigna, i koga lonecot po~na da vrie Nie rekovme: "Natovari vo ~amecot po eden par od site `ivotni, i semejstvoto tvoe, osven onie za koi porano be{e zbor, i onie koi veruvaa." No, onie koi veruvaa, koi bea so nego, bea nekolkumina.

     41.   I re~e: "Ka~ete se vo nea! Vo imeto Allahovo neka plovi i neka zastane! Gospodarot moj, navistina, e Prostuva~ i Somilosen!"

     42.   I brodot gi ponese niz branovite kako brda, i Nuh go povika sinot svoj, koj be{e ostanal podaleku: "O sine moj, ka~i se vo brodov so nas i nemoj da bide{ so nevernicite!"

нема глас