Türkçe
English
العربية
Pyccĸий
français
Deutsch
Español
italiano
中文
日本語
Қазақ
Кыргыз
o'zbek
azərbaycan
Türkmence
18. I ja donesoa ko{ulata negova so la`na krv. Re~e: “Ne, vo du{ite va{i najdovte ne{to {to ve raduva. E, samo kolku e ubava trpelivosta! Od Allah baram pomo{ za ona {to go opi{uvate!”
19. I dojde karavan eden. Go ispratija vodonosecot po voda. Ovoj ja spu{ti kofata. Re~e: “Kakva radost; eve dete!” I go sokrija kako stokata trgovska. Allah go znae ona {to go rabotat.
20. I go prodadoa za evtina cena: samo za iznos od nekolku dirhemi. I so toa bea zadovolni.
21. I onoj {to go kupi, od Misir, & re~e na `ena mu: “Napravi go prijaten prestojot negov; mo`ebi }e ni bide od korist ili, pak, }e go posinime.” I ete, taka, Nie go smestivme Jusufa vo taa zemja i go pou~ivme vo tolkuvaweto na sonovite. Allah e Pobednik so naredbata Svoja, no mnozinstvoto na lu|eto ne znaat!
22. I bidej}i porasna Nie mu dadovme i mudrost i znaewe. I ete, taka gi nagraduvame dobro~initelite!
23. I nastojuva{e da go privle~e kon sebe, onaa vo ~ija ku}a be{e toj, i gi ispozatvora vratite, i re~e: “Pribli`i se!” Jusuf re~e: “Allah da me so~uva, gazdata moj, navistina, prestojot mi go napravi ubav. Da, zulum}arite nema da bidat spaseni!”
24. I taa, sekako, poka`a `elba za nego. A toj da ne go vide{e dokazot od Gospodarot svoj }e poka`e{e `elba za nea. Ete, taka Nie od nego go otsranivme lo{oto i sramnoto delo. On, navistina, e me|u robovite Na{i ~isti.
25. I dvajcata potr~aa kon vratata. I taa ja iskina ko{ulata negova odzadi. I go sretnaa ma`ot & na vratata, i taa re~e: “Kakva e kaznata za onoj koj saka da ja obes~esti `enata tvoja, osven da se zatvori ili bolno da se kazni?”
26. Jusuf re~e: “Taa saka{e da me privle~e kon nea.” I eden svedok, toga{, pri semejstvoto nejzino vaka posvedo~i: “Ako ko{ulata negova e iskinata odnapred, vo pravo si, a Jusuf, toga{, bi la`el.”
27. A ako ko{ulata negova e iskinata odzadi taa ne e vo pravo, a toj e iskren.”
28. I bidej}i ja vide ko{ulata negova iskinata odzadi, re~e: “Ova e edna od va{ite spletki. A spletkite nivni se golemi, navistina!”
29. Jusuf, zanemari go ova! A ti, `eno, pobaraj pro{ka za tvojot grev. Ti si, navistina, me|u gre{nicite!”
30. I `enite po gradot govorea: “@enata na veli~estvoto negovo posaka da go privle~e kon sebe svoeto mom~e. Mnogu se vqubila vo nego. Nie smetame deka taa e skr{nata vo zabluda jasna, navistina!”
31. I bidej}i slu{na zboranici, isprati ~ovek po `enite, i im podgotvi divani. Na sekoja od niv & dade no`, i re~e: “Izlezi pred niv!” I bidej}i go vidoa, se za~udija i gi isposekoa prstite, i rekoa: “Allah da so~uva, ova ne e ~ovek; ova e melek blagoroden!”
32. Taa re~e: "Ete, toa e ona za {to me ozboruvavte. Posakav da go privle~am kon sebesi pa se vozdr`a. I ako ne go napravi ona {to mu go nareduvam, sekako, }e go frlam v zatvor i }e bide me|u ponizenite!"