Türkçe
English
العربية
Pyccĸий
français
Deutsch
Español
italiano
中文
日本語
Қазақ
Кыргыз
o'zbek
azərbaycan
Türkmence
33. I toj re~e: “Gospodare moj, zatvorot mi e pomil od ona kon {to onie me povikuvaat. Ako ne me so~uva{ od spletkite nivni }e mi se pojavi `elba kon niv i }e bidam, toga{, me|u neznajkovcite!”
34. Pa, mu se oyva Gospodarot negov, i go so~uva od spletkata nivna. On, navistina, e Slu{a~ i Znalec!
35. Potoa vedna{ vidoa znamenija, i im se pri~ini deka najubavo e za edno vreme opredeleno da go frlat v zatvor.
36. Vo zatvorot so nego vlegoa u{te dve mom~iwa. Ednoto re~e: “Jas sonuvav, navistina, deka cedam vino”, a drugoto, pak, re~e: “Jas sonuvav, navistina, kako nosam nad glavava leb {to go klukaa pticite.” Objasni ni go zna~eweto nivno! Gledame deka si, navistina, me|u dobro~initelite!”
37. Jusuf re~e: “Ne }e vi dojde niedna hrana koja ja jadete a da ne ve izvestam za nejzinoto zna~ewe pred da vi dojde. Toa e ona so {to me pou~i Gospodarot moj. Da, jas ja ostaviv verata na narodot koj ne veruva{e vo Allah i koj ne go priznava{e Ahiret!
38. Ja sledam verata na moite predci: Ibrahim, Ishak, Jakub. Ne ni dolikuva ni{to da Mu zdru`uvame na Allah. Ete, toa e od dobrinata Allahova kon nas i kon lu|eto, no mnozinstvoto me|u lu|eto ne se zablagodaruvaat.
39. O drugari moi zatvorski, koj e podobar: rasfrleni bo`estva ili eden Allah, Mo}en!
40. Onie koi gi obo`avate osven Allah se samo imiwa koi im gi dadovte, vie i predcite va{i; zatoa Allah ne vi objavi nikakov dokaz. Presudata e samo Allahova. Vi naredi samo Nego da Go obo`avate. E, toa e postojanata vera, no mnozinstvoto me|u lu|eto ne znaat!
41. O drugari moi zatvorski, eden od vas Gospodarot }e go napie so vino, a drugiot }e go raspne i pticite }e jadat od glavata negova. Taka e odredena sudbinata za koja barate odgovor.”
42. I Jusuf mu re~e na edniot za kogo misle{e deka }e bide spasen: “Spomeni me pri gospodarot tvoj.” [ejtanot, me|utoa, napravi da zaboravi da go spomene kaj gospodarot svoj i zaradi toa ostana v zatvor u{te nekolku godini.
43. I vladarot re~e: “Jas sonuvav, navistina, sedum kravi debeli kako gi jadat sedum kravi slabi i sedum klasja zreli i drugi sedum suvi . O golemci, protolkuvajte mi go sonot moj ako tolkuvate sonovi!”
44. Rekoa: “Zamateni sonovi! Nie ne znaeme da gi objasnuvame sonovite.”
45. I onoj od dvajcata, koj se spasi, koj se seti po dru`eweto so Jusuf, re~e: “Jas }e vi go iznesam zna~eweto: samo ispratete me!”
46. “O Jusuf, o prijatelu! Protolkuvaj ni {to zna~at sedum kravi slabi da jadat sedum kravi debeli i sedum klasja zreli i drugi sedum klasja suvi, za da se vratam kaj lu|eto i za da znaat {to e toa.”
47. Re~e: “Sedum godini }e seete bez prekin. I ona {to }e go po`neete ostavete go vo klasjeto, osven malku so {to }e se hranite.
48. Potoa }e nastapat sedum te{ki godini vo koi }e go potro{at ona {to go zbiravte za niv, osven malku od se ona so {to }e se hranite.