Türkçe
English
العربية
Pyccĸий
français
Deutsch
Español
italiano
中文
日本語
Қазақ
Кыргыз
o'zbek
azərbaycan
Türkmence
64. Babo im re~e: “Da vi go doveram li onaka kako {to vi go doveriv brat mu porano? Pa, Allah e najdobriot ~uvar! I me|u milostivite, tokmu, e Najmilostiviot!
65. I bidej}i go otvorija tovarot, vidoa kako poku}ninite nivni se vrateni, i rekoa: “O babo na{, {to ni treba pove}e? Ovie na{i poku}nini ni se vratija; }e gi snabdime semejstvata na{i, i }e go ~uvame brat ni, i }e dobieme pove}e od eden kamilski tovar, - toa e tovar nezna~itelen.”
66. Toj re~e: “Nema da go ispratam so vas, sigurno, dodeka ne mi dadete zakletva, koja }e se poptira vrz Allah deka }e mi go vratite, osven ako ne nastradate. I bidej}i mu dadoa zakletva, re~e: “Allah e Zakrilnik za ona {to go zboruvame!”
67. I re~e: “O sinovi moi, ne vleguvajte niz edna porta, tuku vleguvajte niz razli~ni porti. Jas nemam nikakov udel vo ona {to vi go odreduva Allah. Presudata, navistina, e - Allahova! Vrz Nego se potpiram i vrz Nego se potpiraat oni koi, tokmu, se potpiraat.”
68. I bidej}i vlegoa otade od kade {to im zapoveda babo im, ni{to za niv ne be{e ostvareno od strana na Allah, osven potrebata vo du{ata na Jakub koja ja ostvari; Jakub be{e znalec bidej}i Nie go pou~ivme, navistina, no mnozinstvoto na lu|eto ne znaat.
69. I bidej}i vlegoa kaj Jusuf, go privle~e Jusuf brat mu kon sebe, i re~e: “Da, jas sum brat ti, i ne `alosti se za ona {to go napravija!”
70. I bidej}i gi snabdi so ona {to treba{e da gi snabdi, stavi eden sad za merewe vo tovarot od brat mu. Potoa, eden vozglasnik vozglasi: “O karavanu, vie ste, navistina, kradci!”
71. I onie, vra}aj}i im se, rekoa: “[to barate?”
72. Rekoa: “Go barame sadot od vladarot, a onoj {to }e go donese }e dobie tovar kamilski. Za toa jas vetuvam.”
73. Rekoa: “Se kolneme vo Allah! Vie znaete deka ne dojdovme da pravime bezredie vo zemjava i, sekako, ne sme kradci!”
74. Gi pra{aa: “Kakva }e mu bide kaznata ako la`ete?”
75. Odgovorija: “Kaznata negova e kaj onoj vo ~ij tovar }e se najde - pa, toa e kaznata negova. Ete, taka Nie gi kaznuvame zulum}arite!”
76. I toga{ Jusuf po~na so vre}ite nivni pred da po~ne so vre}ata od brat mu, i go izvadi sadot od vre}ata na brat mu. Ete, so takva itrina Nie go pou~ivme Jusufa. Jusuf ne mo`e{e, spored zakonot na vladarot, da go zeme brat mu kako rob, osven ako ne saka Allah. Kogo sakame Nie na stepeni go vozdignuvame. I nad sekoe znaewe ima znalec!
77. Tie rekoa: “Ako toj ukrade, ukrade i brat mu pred nego.” I toa Jusuf go premol~i vo sebesi, i ne im go obelodeni, velej}i si: “Vie ste vo polo{a sostojba, a Allah najdobro go znae ona {to vie go opi{uvate.”
78. Tie rekoa: “O veli~estvo, toj, navistina, ima star babo, vo godini e, pa zemi eden od nas namesto nego. Gledame deka si me|u dobro~initelite!”
79. Toj re~e: “Allah da so~uva od toa da zememe drug a ne ovoj vo ~ij tovar go najdovme sadot. Toga{, navistina, bi bile zulum}ari!”