Türkçe
English
العربية
Pyccĸий
français
Deutsch
Español
italiano
中文
日本語
Қазақ
Кыргыз
o'zbek
azərbaycan
Türkmence
87. osven milosta od Gospodarot tvoj. Dobrinata Negova kon tebe, navistina, e golema!
88. Ka`i: “Koga bi se zbrale i xinovite i lu|eto da donesat ne{to {to }e bide sli~no na Kur’anot, ne }e mo`at da donesat ni{to sli~no nemu, pa bilo da se pomagaat ednisodrugi.”
89. Vo ovoj Kur'an Nie ve}e poredivme za lu|eto od sekoj primer. Pa, mnozinstvoto na lu|eto odbivaat, navistina, so toa {to ne veruvaat!
90. I zboruvaat: “Nikoga{ nema da ti veruvame se dodeka ne napravi{ da prsne voda od zemjata, voda koja }e izvira “,
91. ili: “ako ima{ bav~a so urmi i so lozja pa da napravi{ da izbuvnat golemi reki od nea”,
92. ili: “ako ne go sru{i{ neboto vrz nas - kako {to smeta{e - vo par~iwa”, ili; ako ne ni gi dovede{ Allah i melekite za pomo{“,
93. ili: “ako nema{ ku}a so ukrasi” - ili ako ne se izvi{i{ na nebo - u{te: nema da ti veruvame i vo izvi{uvaweto tvoe s# dodeka ne ni spu{ti{ Kniga {to }e ja ~itame.” Ka`i: “Slaven neka bide Gospodarot moj! Ne sum li jas samo ~ovek pejgamber!?”
94. A ona {to lu|eto gi spre~uva - bidej}i im dojde Patokazot - e samo tvrdeweto nivno: “Dali Allah isprati ~ovek za pejgamber?”
95. Ka`i: “Koga melekite bi odele po zemjata mirno Nie, sekako, od nebo }e im ispratevme melek za pejgamber!”
96. Ka`i: “Allah e Dovolen Svedok me|u mene i me|u vas. On, navistina, e Izvesten za robovite Svoi i Gleda~ e!
97. Onoj kogo Allah }e go upati, upaten e, a onoj kogo On }e go skr{ne vo zabluda... za nego ne }e najde{, osven nego, za{titnici. Nie }e gi zbereme na Denot suden: licata nivni }e bidat soboreni, }e bidat i slepi, i nemi, i gluvi. Pribe`i{teto nivno e - Xehennemot! I sekojpat koga ognot Sair }e oslabne Nie }e go razgorime.
98. Ova, tokmu, e kaznata nivna, za{to tie, navistina, ne veruvaa vo znamenijata Na{i, i velea: “Koga }e staneme koski i pra{ina, toga{ li }e bideme o`iveani, odnovo sozdadeni?”
99. Ne gledaat li deka Allah, sekako, e Onoj koj gi sozdade nebesata i Zemjata, Koj e kadar da sozdade nim sli~ni, i da im opredeli rok vo kogo nema somnenie. Pa, zulum}arite odbivaat, neveruvaj}i!
100. Ka`i: “I koga bi gi poseduvale riznicite na milosta od Gospodarot moj i duri toga{ bi ve opfatil strav da potro{ite.” ^ovekot e golem skr`avko!
101. I na Musa Nie ve}e mu dadovme devet znamenija jasni. Pa, pra{aj gi sinovite Izrailovi koga toj, tokmu, im dojde, i koga faraonot mu re~e: “Pri mislewe sum deka ti si, Musa, navistina, vol{ebnik!”
102. Musa re~e: “Da, znae{ deka tie o~iglednosti gi objavi samo Gospodarot na nebesata i na Zemjata. I jas smetam, o faraone, deka si ti, navistina, izguben!”
103. I toga{ faraonot posaka da gi istera od zemjata. Pa, Nie nego i onie koi bea so nego, zaedno, gi potopivme.