Кур'ан-и Керим со Превод на Македонски | 18.Ел-КЕХФ | 5
(1-7)

     60. I koga Musa mu re~e na svoeto mom~e: “Ne }e prestanam da odam sе dodeka ne dojdam do edno mesto kade{to se spojuvaat dve moriwa ili, pak, }e pe~a{am dolgo vreme.”

     61.   I bidej}i dojdoa do mestoto kade{to se spojuvaat dve moriwa, ja zaboravija ribata svoja koja slobodno si go zede svojot pravec kon moreto.

     62.   I bidej}i pominaa preku, Musa mu re~e na mom~eto: “Daj ni ja hranata za{to ve}e se umorivme od ova patuvawe na{e!”

     63.   Re~e: “Ne vide li deka koga otsednavme kaj pe{terata deka jas, navistina, zaboraviv na ribata. Samo [ejtanot me natera da zaboravam na nea: taa si trgna kon svojot pravec niz moreto, ~udesno!”

     64.   Musa re~e: “Ete, toa e ona, tokmu, kon {to te`neeme.” Pa, ete se vratija, sledej}i gi stapalkite svoi!

     65.   Pa, najdoa eden od robovite Na{i komu mu dadovme milost od Nas i kogo Nie go pou~ivme so znaewe od Nas.

     66.   I Musa mu re~e: “Da te sledam li pa da me pou~i{ so onoj pokaz so koj si ti, tokmu, pou~en?”

     67.   Re~e: “Ti, navistina, ne }e mo`e{ da izdr`i{ so mene!

     68.   Kako da se strpi{ za ona za {to ne si izvesten?”

     69.   Re~e: “]e me najde{, in{allah, trpeliv i vo s# poslu{en kon tebe!”

     70.   Mu re~e na Musa: “Pa, ako me sledi{, toga{, ne pra{uvaj me za ni{to sе dodeka toa ne ti go objasnam!”

     71.   I taka trgnaa tie dvajcata, i koga se ka~ija na ~amecot, go izbu{i ~amecot. Re~e: “Go izbu{i li za da se udavat sopstvenicite negovi? Napravi, sekako, krupna rabota!”

     72.   Onoj re~e: “Neli ti rekov deka ti, navistina, ne }e mo`e{ da izdr`i{ so mene!”

     73.   Musa re~e: “Ne zemaj go predvid ona {to go zaboraviv, i ne optovaruvaj me vo ovaa moja te{ka rabota!”

     74.   I pak trgnaa tie dvajcata, i koga sretnaa edno dete, go ubi deteto. Re~e: “Ubi li ~isto ~edo, koe nikogo ne ubilo? Napravi, sekako, golem prestap.”


 

Xuz 16

     75.   Re~e: “Neli ti rekov deka ti, navistina, ne mo`e{ da izdr`i{ so mene?”

     76.   Re~e: “Ako te pra{am u{te za ne{to po ova, toga{, ne pridru`uvaj me. Ete, taka, {to se odnesuva do mene, ti se opravdav!”

     77.   I pak trgnaa dvajcata. I koga stignaa do `itelite na edno selo, pobaraa da gi nahranat, no ovie odbija da gi ugostat, i taka, naidoa na eden yid koj samo {to ne be{e se urnal, pa go ipsravi. Musa re~e: “Da posaka{e, sekako, }e be{e nagraden za ova!”

нема глас