Türkçe
English
العربية
Pyccĸий
français
Deutsch
Español
italiano
中文
日本語
Қазақ
Кыргыз
o'zbek
azərbaycan
Türkmence
78. Re~e: “Ova e oddeluvaweto, vsu{nost, me|u mene i me|u tebe. ]e ti go otkrijam znaeweto za ona za {to, tokmu, ne mo`e{ da se strpi{!”
79. [to se odnesuva do ~amecot, toj be{e vo sopstvenost na siroma{ni koi rabotat na moreto. Posakav da go o{tetam, bidej}i zad niv e eden vladar koj go pleni i prisvojuva sekoj ~amec.
80. [to se odnesuva do deteto, roditelite negovi se vernici, pa ne obzede strav da ne gi turne vo pakost i neverstvo,
81. pa posakavme Gospodarot nivni da im go zameni so podobro dete od nego, po~isto i pomilosno!
82. [to se odnesuva do yidot, pa toj e vo sopstvenost na dve jetim~iwa od gradot. Pod nego se nao|a blago za niv. Babo im be{e dobar. I ete, taka Gospodarot tvoj posaka tie deca da porasnat, da sjaknat i da si go izvadat blagoto svoe: toa e milost od Gospodarot tvoj. Sе {to napraviv, ne napraviv po svoe. Ete, taka, toa e tolkuvawe za ona za {to ne mo`e{ da se strpi{!”
83. I te pra{uvaat za Zul Karnejn. Ka`i: “]e vi iznesam za nego edno se}avawe.”
84. Nie, navistina, mu dadovme edno zna~ajno mesto na zemjava. I mu dadovme pokaz kon sekoja stvar,
85. i toj, toga{, trgna kon pokazot.
86. I koga stigna do mestoto kade {to zao|a sonceto, toj pomisli deka zao|a vo maten izvor, i tuka najde eden narod. Nie rekovme: “O Zul Karnejn, ili }e go kazni{ ovoj narod ili, pak, }e bide{ u~tiv kon nego!”
87. Re~e: “[to se odnesuva do onoj koj pravi zulum... pa, }e go kaznam, a potoa }e mu se vrati na Gospodarot svoj... i On }e go kazni so kazna nevidena.”
88. [to se odnesuva do onoj koj veruva i koj raboti dobro... pa, nemu mu pripa|a nagrada najubava. So naredbata {to }e mu ja ka`eme }e mu olesnime.
89. Potoa pak trgna po pokazot.
90. Koga stigna do mestoto, kade {to izgreva sonceto, naide na eden narod nad kogo izleguva{e sonceto. I Nie ne mu dadovme pokrivka da se {titi od nego.
91. Ete, taka postapi so toj narod i Nie celosno ja znaevme postapkata pred nego.
92. Potoa pak trgna po pokazot.
93. Koga stigna do edno mesto me|u dve brda naide, osven na niv i na eden narod koj, re~isi, ne razbira{e govor.
94. Rekoa: “O Zul Karnejn, Jexux i Mexux, navistina, se bezrednici na zemjava. Ako ti dademe nagrada, dali toga{ }e napravi{ ograda pome|u nas i pome|u niv. ?”
95. Re~e: “Ona za {to sum osposoben od Gospodarot moj e podobro: poddr`ete me so mo}, i me|u vas i me|u niv }e podignam bedem.”
96. Donesete mi `elezni {ipki. I {tom izramni dve strani, re~e: “Duvajte!” I {tom go usviti, re~e: “Dajte da go preleam toa so rastopen bakar!”