216. Pa, ako se neposlu{ni kon tebe, ka`i: “Jas sum, navistina, daleku od ona {to go pravite!”
217. I potpri se na Silniot i Milostiviot,
218. koj te gleda koga stanuva{,
219. i koga se vitka{ me|u onie koi pa|aat na sexde.
220. On, navistina, e Slu{a~ i Znalec!
221. Da ve izvestam li za ona {to go objavuvaat {ejtanite?
222. Mu objavuvaat na sekoj la`otvorec i gre{nik.
223. Tie prislu{kuvaat, a mnozinstvoto od niv se la{kovci.
224. Poetite gi sledat onie koi lunyaat,
225. a ne gleda{ li ti deka tie po pustinite talkaat,
226. i go zboruvaat, navistina, ona {to ne go rabotat,
227. osven onie koi veruvaat i koi dobri dela rabotat, i koi Allaha go spomenuvaat mnogu i koi po napraveniot im zulum, vozvra}aat... A onie koi zulum pravat }e uznaat kon {to tie, tokmu, se upatuvaat!