Türkçe
English
العربية
Pyccĸий
français
Deutsch
Español
italiano
中文
日本語
Қазақ
Кыргыз
o'zbek
azərbaycan
Türkmence
137. Vakvi bea samo obi~aite na narodite odamne{ni,
138. i nie nema da bideme kazneti.”
139. Pa, ete, go smetaa za la{ko i Nie niv gi uni{tivme. Vo toa ima, navistina, znmamenie. No, mnozinstvoto od niv ne se vernici!
140. A Gospodarot tvoj, navistina, e Onoj koj e Silen i Somilosen!
141. I Semud gi smeta{e za la`ni pejgamberite,
142. koga bratot nivni Salih im re~e: “Nema li da bidete bogobojazlivi?
143. Jas sum, navistina, pejgamber va{ doverliv.
144. Pa, pla{ete se od Allah i bidete mi poslu{ni!
145. I jas ne baram od vas za toa nagrada; nagradata moja e kaj Gospodarot na svetovite.
146. ]e ostanete li ovde bezbedni,
147. vo bav~ite i me|u izvorite,
148. vo posevite i me|u urmite so plodovi zreli?
149. A vo brdata dlabite ku}i, ve{to!
150. Pa, pla{ete se od Allah i bidete mi poslu{ni!
151. I nemojte da ja slu{ate naredbata na preteruva~ite,
152. koi bezredie seat po zemjata i koi ne vospostavuvaat red.”
153. Rekoa: “Ti si, navistina, eden me|u opsednatite!
154. Ti si samo ~ovek nam sli~en. Donesi, toga{, znamenie ako si me|u iskrenite!”
155. Salih re~e: “Eve kamila, na denot odreden taa }e pie i vie }e piete na denot poznat;
156. i ne nanesuvajte & zlo, za{to }e ve opfati kazna na Denot golem!”
157. I tie ja zaklaa kamilata i vedna{ se pokajaa.
158. Pa gi obzede kazna. Vo toa ima, navistina znamenie. No, mnozinstvoto od niv ne se vernici!
159. I Gospodarot tvoj, navistina, e Onoj koj e Silen i Somilosen!
160. Narodot na Lut gi smeta{e za la`ni pejgamberite.
161. Koga re~e bratot nivni Lut: “Nema li da bidete bogobojazlivi?
162. Jas sum, navistina, pejgamber va{ doverliv.
163. Pa, pla{ete se od Allah i bidete mi poslu{ni!
164. I jas ne baram za toa od vas nagrada; nagradata moja e kaj Gospodarot na svetovite.
165. ]e gi zemate li ma`ite, za razlika od drugite lu|e,
166. a }e gi ostavate li `enite va{i koi za vas gi sozdade Gospodarot va{? No, vie ste narod prestapni~ki!”
167. Rekoa: “Ako ne prestane{, o Lut, sigurno }e bide{ me|u isteranite.”
168. “Koga stanuva zbor za postapkata va{a jas, navistina, se gadam.
169. Gospodare moj, spasi nе, mene i semejstvoto moe od ona {to go pravat!”
170. Pa, Nie gi spasivme, nego i semejstvoto negovo, site,
171. osven edna stara `ena me|u onie koi ostanaa.
172. A ostanatite Nie gi uni{tivme,
173. i po niv do`d spu{tivme. E, samo kolku be{e lo{ toj do`d za opomenatite!