Türkçe
English
العربية
Pyccĸий
français
Deutsch
Español
italiano
中文
日本語
Қазақ
Кыргыз
o'zbek
azərbaycan
Türkmence
97. “Se kolnime vo Allah deka bevme, navistina, vo zabluda o~igledna,
98. koga ve izedna~uvavme so Gospodarot na svetovite,
99. i samo silnicite vo zabluda nе frlija,
100. i za nas nema posrednici,
101. a nitu pak bliski prijateli.
102. E, samo koga bi se vratile pa da staneme vernici!”
103. Vo toa, navistina, ima znamenie. No, mnozinstvoto od niv ne se vernici.
104. Gospodarot tvoj, navistina, e Onoj koj e Silen i Somilosen!
105. Narodot na Nuh gi smeta{e za la`ni pejgamberite.
106. Koga im re~e bratot nivni Nuh: “Nema li da bidete bogobojazlivi?
107. Jas sum, navistina, va{ pejgamber doverliv.
108. Pa, pla{ete se od Allah i bidete poslu{ni!
109. Za toa od vas ne sakam nikakva nagrada; nagradata moja mu pripa|a samo na Gospodarot na svetovite.
110. Pa, pla{ete se od Allah i bidete mi poslu{ni!”
111. Rekoa: “Da veruvame li vo tebe kako {to najniskiot sloj te sledi?”
112. Nuh re~e: “Ne poseduvam znaewe za ona {to go rabotea.
113. Polagaweto smetka, navistina, mu pripa|a samo na Gospodarot moj. E, koga bi bile svesni!
114. I ne e moe vernicite da gi isteram.
115. Jas sum, navistina, samo opomenuva~ jasen.”
116. -Rekoa: “Ako ne prestane{, o Nuh, }e bide{ sigurno eden me|u kamenuvanite!”
117. Nuh re~e: “Gospodare moj, narodot moj, navistina, me smeta za la{ko.
118. Otvori, toga{, otvor me|u nas i me|u niv, i spasi n#, mene i vernicite koi se so mene.”
119. Pa, Nie go spasivme nego i onie so nego vo ~amecot prepoln,
120. a ostanatite Nie gi potopivme.
121. Vo toa, navistina, ima znamenie. No, mnozinstvoto od niv se nevernici!
122. I Gospodarot tvoj, navistina, e Onoj koj e Mo}en i Somilosen!
123. I Ad gi smeta{e za la`ni pejgamberite.
124. Koga bratot Hud im re~e: “Nema li da bidete bogobojazlivi?
125. Jas sum, navistina, pejgamber va{ doverliv.
126. Pa, pla{ete se od Allah i bidete mi poslu{ni!
127. I jas ne baram za toa od vas nagrada; nagradata moja e kaj Gospodarot na svetovite.
128. ]e gradite li na sekoe rit~e ku}i, naprazno?
129. I pravete gradbi kako nikoga{ deka nema da umrete,
130. a koga kaznuvate, kaznuvate kako silnici.
131. Pa, pla{ete se od Allah i bidete mi poslu{ni!
132. Pla{ete se od Onoj koj vi go dade ona {to go znaete,
133. Onoj koj vi dade dobitok i sinovi,
134. i bav~i i izvori.
135. Da, jas se pla{am za vas od kaznata na Denot golem!”
136. Rekoa: “]e nе sovetuva{ li ili, pak, nema da bide{ me|u sovetuva~ite, nam, navistina, ni e seedno.