Xuz 3
253. Me|u pejgamberite edninadrugi odlikuvavme: od niv ima{e i takvi so koi Allah zboruva{e, a i takvi koi na povisok stepen gi vozdignuva{e. I na Isa, sinot na Merjem, Nie jasnotii mu dadovme, i so Svetiot Xibril go potpomognavme. Onie koi bea po niv, da saka{e Allah, nema{e da se ubivaat: do pristignuvaweto na jasnotiite do niv, no, ete, se razedinuvaa. Me|u niv ima{e i koi veruvaa i koi ne veruvaa. A Allah da saka{e onie nema{e da se ubivaat. No, Allah raboti ona {to go posakuva.
254. O vernici, delete od nafakata koja Nie vi ja dadovme pred da nastapi Denot koga pove}e ne }e ima ni proda`ba, ni prijatelstvo, ni posreduvawe. A zulum}arite se, tokmu, nevernici!
255. Allah! Nema drug Bog osven Nego! @iv i Postoen! Ne go obzema ni dremka ni son. Se {to e na nebesata i na Zemjata e - Negovo! I koj mo`e kaj Nego, bez odobrenieto Negovo, da se zazeme!? On go znae i ona {to e pred niv i ona {to e zad niv. I od znaeweto Negovo, samo so posak Negov, onie mal del opfa}aat. Prestolot Negov po{irok e i od nebesata i od Zemjata. ^uvaweto na ovie ne e nikakva te{kotija za Nego. On e Vi{en i Golem!
256. Vo verata nema nasilstvo za{to patot vistinski jasno se oddeluva od bespa}eto. Onoj koj ne veruva vo Tagut, a veruva vo Allah ve}e go dofatil najcvrstoto ja`e vo koe nema iskinatina. Allah e Slu{a~ i Znalec!
257. Allah e Za{titnik na onie koi veruvaat: od temnini vo svetlina gi izveduva. A onie koi ne veruvaat - {ejtanite za za{titnici svoi gi imaat: od svetlina vo temnini gi turkaat. Ovie se `iteli xehennemski i vo nego za navek }e ostanat!
258. Ne vide li onoj na koj Allah mu dade vlast kako rasprava{e so Ibrahim za Gospodarot svoj? I koga Ibrahim re~e: “Gospodarot moj e onoj koj o`ivuva i koj usmrtuva.'' Re~e toj: ''Jas sum toj {to o`ivuva i {to usmrtuva.'' A Ibrahim re~e: “Pa, Allah, navistina, opredeluva Sonceto da izleze na Istok, a opredeli toga{ ti, toa da izleze na Zapad!'' I ostana zbunet onoj {to ne veruva{e. I Allah ne go upatuva narodot neverni~ki!
259. Ili drugiot, koj, pominuvaj}i niz isprazneta, opusto{ena naselba, re~e: “Ta, navistina, kako Allah }e go o`ivi ova po mrtviloto negovo?!'' Nego Allah go usmrti i go ostavi sto godini, a potoa go o`ivi. Allah re~e: ''Kolku ostana?'' Re~e: ''Ostanav eden den,'' ili “del od eden den.” A Allah re~e: ''Ne, ostana sto godini. Pogledni ja, toga{, hranata i napitokot. Se u{te ne se rasipani, no pogledni go magareto tvoe! Pogledni gi koskite kako Nie gi postavuvame i kako so meso gi obvivame od tebe znamenie za lu|eto da napravime.'' I bidej}i mu be{e jasno, re~e: ''Znam deka Allah, navistina, e Kadar za se!''
260. I koga Ibrahim re~e: ''Gospodare, poka`i mi kako gi o`ivuva{ mrtvite!'' Allah re~e: ''Zarem ne veruva{?'' Re~e: ''Da, no toa e za da se smiri srcevo moe.'' Re~e: ''Zemi, toga{, ~etiri ptici,