Türkçe
English
العربية
Pyccĸий
français
Deutsch
Español
italiano
中文
日本語
Қазақ
Кыргыз
o'zbek
azərbaycan
Türkmence
pri niv dojdeno. Ka`i: ''Toga{, ako ste vernici, zo{to gi ubivate pejgamberite Allahovi od porano?''
92. I Musa so jasnotii vi dojde. Po nego, obo`avaj}i go teleto, stanavte nevernici!
93. I koga Nie Dogovorot od vas go prifativme i nad vas rid podignavme - toga{ prifatete go slobodno ona {to vi go dadovme, i ~ujte! Rekoa: ''Slu{ame ama nema poslu{ni da bideme.'' Srcata nivni, zaradi neverieto svoe, so teleto bea napoeni. Ka`i: “E, samo kolku e lo{o ona kon {to neveruvaweto va{e ve naveduva, ako ste vernici!''
94. Ka`i: “Ako Ku}ata ahiretska e samo za vas nameneta, a ne i za drugite lu|e, toga{, ako ste iskreni, posakajte da umrete,”
95. a nema da posakaat nikoga{ zaradi ona {to go napravija racete nivni. A Allah gi znae zulum}arite!
96. Da, }e gi najde{ kako te`neat, pove}e od site lu|e, kon `ivotot, duri pove}e i od mnogubo{cite. Sekoj od niv bi posakal da po`ivee iljada godini; i tolku da po`ivee, kaznata, sepak, ne mo`e da ja izbegne. Allah go gleda ona {to go rabotat!
97. Ka`i: “I koj }e bide neprijatel na Xebrail?” Pa, toj so odobrenieto Allahovo ti objavi vo srceto Potvrda za ona {to se objavuva{e, i Patokaz i Radosnica za vernicite.”
98. Neprijatelite na Allah, i neprijatelite na melekite Negovi, i na pejgamberite, i na Xebrail, i na Mikail... pa, Allaha go imaat za svoj neprijatel, navistina!
99. I Nie ve}e jasni ajeti ti objavivme vo koi ne veruvaat samo rasipanite!
100. I sekoga{ koga nekoe vetuvawe na sebe }e prezemat edna dru`ina od niv }e go otfrli; no mnozinstvoto me|u niv ne veruvaat!
101. I bidej}i im dojde pejgamber od Allah, Potvrda za ona {to go imaat pri sebe za vistinsko, edna dru`ina od niv do koja dojde Knigata go otfrli toa; i zad sebe ja ostavija Knigata kako da ne znaat,
102. i go sledea ona {to go ka`uvaa {ejtanite vo vreme na vladeeweto na Sulejman, a Sulejman, pak, ne be{e nevernik, tuku {ejtanite ne veruvaa, pou~uvaj}i gi lu|eto so vol{ebni{tvo i so toa {to im be{e objaveno vo Vavilon na dvata meleka, Harun i Marut, koi nikogo ne pou~uvaa s# dodeka ne re~ea: “Da, nie samo bezredie seeme! Pa, nemoj da ne veruva{!” Lu|eto od niv u~ea kako da gi razdelat ma`ot i `enata i tie nikomu, osven so odobrenieto Allahovo, ne mo`ea {teta da mu nanesat. I pou~uvaa so ona {to {teta im donesuva a korist ne im donesuva. Ona {to tie go znaeja, sekako, e toa deka onoj {to se zanimava so takvo ne{to nema da ima nikakva nagrada. Navistina e grdo toa, - e, samo koga bi znaele - za {to samite se prodadoa!
103. A koga bi veruvale i bi se pla{ele, nagradata Allahova mnogu podobra }e im be{e, navistina! E, samo koga bi go znaele toa!
104. O vernici, ne velete “Daj ni prednost”; tuku velete: ''^uj ne!'' Za nevernicite ima kazna bolna.